Србин - Човек Звезданог Рода

 Време...

Једна реч и термин али говори толико тога. Тешко је рећи много тога у кратим записима о роду нашему. Песме су зато најбољи начин преноса нечега толико свеобухватног и великог што опет не дозвољава себе обелоданити у километрима исписаних страница. Мисао о себи као делу Створитеља, као о оваплоћеном божанству на овој планети носи сваки Србин који је свестан.

Нису сви свесни. На жалост или опет кроз провиђење, свако долази до својег личног освешћења у свој час. Не пре, не после. Залуд покушаји да се силом то убрза. Једини начин или пут убрзаног развоја је свесни контакт са суштином живота...а она је у свима нама.
То је веза Божанског у Човеку, искра живе ватре која је неприметна већини а без које не би постојали. Род наш најсветији је био од почетка времена и простора. Оваплотио се у материјалном свету да би Створитељ живота искусио све. Ми смо Створитељ који живи свуда а опет и своји сопствени. Бића са суштином свете ватре а опет своји.

Ако пратимо сушти звук Срба, дубоко слушајући - долазимо на извор стварања. Сушти звук Срба је наш језик којим се данас служимо али и све његове разноврсне гране у виду осталих језика којима се служе наша браћа и сестре широм планете који себе називају Руси, Пољаци, Чеси, Белоруси и тд... Сви који СЛОВЕ или говоре су наш Род. Али нису сви свесни тога...
Модерни Европски језици су дошли од нашег прастарог Рода на овој планети. Сви остали језици такође. Звучним утврђивањем се дошло до ових закључака. Звук не лаже и доказа има за ову истину свуда, кога занима нека крене у то истраживање дубље и без предрасуда. Сада и овде пут иде у другом смеру.

Дошавши на извор стварања, свесни Србин, Раса, Род, Човек - увиђа ко је.
Једнота са Творцем изазива страхопоштовање али пре свега Љубав. Управо Љубав преузима тренутак спознаје и онде где је био страх од сазнања величанствености истине, полако претапа у страхопоштовање а потом у поштовање, затим у разумевање, затим у мир, затим у спознање, затим у мудрост, затим у радост до на самом крају у сферу или сверу саме Љубави.
Тада се схвати шта је Љубав и да она чини све ово.
Тада човек постаје Човек. Једно са Творцем и живо оваплоћење свете Ватре.

Такав Човек живи, слови, слави, роди, ради, бива, биће, истрајава, истинује, наставља, носи...види, веда...

Такав човек је Србин. Пуно а мало је Срба.

Нема дела ове планете где неки Србин није допринео узашашћу исте. Свако од ових светлих и светих суштина је послат провиђењем на разне делове ове планете да би се равномерно развијала кроз своје потенцијале. Матица наша или тајносаним песничким збором - Рода је наша земља Србија. Звана је и Расија или Раска или Рашка. Упркос свим напорима да је неко сврста негде, она није тамо где су границе модерних држава. И јесте и није, зависи од тебе ко си.


Можеш бити Србин а можеш бити и Рус или Француз или Навахо Индијанац...ако је време дошло за тебе ти онда постајеш Човек и Род, будиш у себи свету ватру, разбуђујеш пламенове истине и знања ван схватања овог света и многих светова!
У теби се буди Србин Звезданог Рода.

Артанија - земља светих Срба звезданог кова

Ту под ногама нашим а скривена од свих сем од оних прозорљива срца. Она крије тајне небеса и саме земље. Крије технологије напретка света. Најбоље речено је у ствари да она ништа не крије него чува. Ал` залуд мислити да ћеш нешто ископати силниче насилниче. Залуд ти мисао да ћеш у утроби њеној наћи кристале живота и врата другог света, да ћеш наћи одаје које чувају дарове Звезданог Рода.

Залуд. Твоја душа тако таласа или вибрира неком својом фреквенцијом која ти сама не да наћи ово што тражиш. Можеш преорати свету земљу и ништа наћи нећеш.
Ко разуме, схватиће.
Двери се отварају оном ко куца срцем и суштом пуним светла, љубави, правде и мира.

Артанија земља света...

подно врха од кристала што пламеном белим сија.

Иза магли и омаја, прича и илузија.

Она јесте онима што јесу.

Чувари су постављени, миром светим управљени.

Гором ходе душе свете,

тон живота живе песме

певуше у сутон, у јутро, у подне, у дан.

Снива се и снео се вечни сан!

На Мидгарду стоји рт добре наде!

Океаном небеске луче, плове лађе сваког света...

и котве се подно неба у луци од белог светла,

док животом боји кристал свети...

И тако зими, и тако лети...

Артанија снива и плете потку безсмртну.

Ртањ чува сваку душу...

која жив-пламеном вагри.

Вртањ свете овојнице диже

да посете небеса сад ближе.

И сред срца да разгоре

свеге вагре што разоре,

све нечисто и погано...

Пољубила искра дете, лагано и постојано.

Вртањ вести врти рано.

Кад Јарило зраке шаље

подно горја румен сјаја

све до двери од безкраја...

Свака дјева што умилном стопом лаком

на њ' стане и почине,

она вилин песму пева - снева

и доноси боље дане.

Врата неба - отворена!

Из њих сипа свети пламен.

На груди јуначке и срца сва

Утискује један знамен.

Живот. Неугасли плам.

Артанија, вечни сан.

Вечна јава - која носи

двери до злато-права.

Жив ми био!

Жива била!

Дал' си Бели Србин ил' Србкиња.

Вилењак или света Вила.

Пламен Живота

Упаљен је свети памен живота.
Када гори истином тада нико и ништа не остаје непромењен и непромењено.
Ко је нечист бива спаљен а ко је чист бива огрејан.

Нема изузетака. Све делује само од себе тако.

Такав је закон живота.

Пламен Живота

Види шта ти рече суштина сред срца
како ти ритам живота игра...
Кроз велику потку једно-стиха
Сијају лампе лучом живота.

И плешу мисли...

И тиња свети пламен
Варнице сипа као кремен камен...

Зашто...
Коме...

Као две варнице - искре звездане рујне...
питања не изречена језиком људи.
Обрисе јутра новог позваше,
пут злато-права се разбуди...

Сјакти пламен где ћеш стопом ићи...

Пева се, буди се, воли се!
Голи играју лептири светла!
На све ветрове живота се чека!

Хајдемо, идемо!
Љубав нас чека.

Звездани код у роду

Све најсветије никада не умире.



Васељена постоји и нема јој мере у годинама ни миленијумима. Изнад свих закона што постоје, делује закон или Кон живота. У свих галаксијама у целом Све-Миру. Иако се он не види голим оком, све је на основи његовој изграђено. Свака Звезда има свој пут и заКОНитост деловања. Ништа не делује само од себе тако ето произвољно.

Велики закон живота се најпре чува у највишим сферама битисања искри живота или свете ватре, која је затим у свем стварству распоређена. Човек је један од носиоца свете ватре али она је њему иако покретач - недоступна. Не постоји начин изоловања ове покретачке енергије и искоришћавања њених неизмерних потенцијала. То није спречило мрачну силу од почетка ратовања за ову моћ - да је покуша узети за себе.

Многе цивилизације су уништене мрачним силама у покушају и прастаром рату за запоседање овог извора живота. Он је ту испред нас али недоховатан.

Због своје неуништиве природе ова света ватра је вечита жеља мрачних сила да би их она учинила непобедивим. Иако је не могу добити како се они надају, то их не спречава да ратују за запоседање свете ватре.

Човек као носилац незамисливог потенцијала или могућности је главна мета већ небројено векова. Идеја је мрачних да ако не могу отети свету ватру за себе онда ће променити ум и суштину човека да би тај човек био њихов вечни роб са својим невероватним могућностима.

Иако је то тако одавно, ни светле силе а ни сам Човек не седе скрштених руку.
Предузете су мере да се сачува света ватра у нама, где год да живели сред Васељене. Свети пламен увек нађе начин. Живот увек нађе начин и шта год мрачне силе предузеле, увек се ватра и живот прилагоде и пробуде нови ниво могућности да би се развој наставио.

Наше порекло и моћ су сачувани кроз крв.

То није мистика или илузија.
То је у ствари сачувана информација у ДНК, компресована и сабијена и кодирана - закључана.
Она се преноси са нараштаја на нараштај.
Некада спава и 10 генерација или нараштаја да би се у једном пробудила онолико колико треба да би та особа квалитативно допунила информацију или свесно знање те је пренела следећој генерацији или нараштају.

Зато онолики геноциди против Рода од почетка борбе са тамним силама.
Покушај да се физички спречи пренос тајног кода Звезданог рода.

То је жива реч-звук уписан језиком виших разина у спирале и овојнице зване ДНК -
Дезоксирибонуклеинска киселина.

Она је органски хардвер како би се модерно рекло или још боље - живи чувар знања из виших димензија.

Како и када и у коме се Звездани код буди није до појединца. Виши ниво живота то одређује.

Не може се силом пробудити нити се може отети из крви. Највећа штета која се може нанети особи која се буди је да она вољно одлучи да пробуђени код усмери ка тамним силама. Чак и тада то није страшно јер се један делић Звезданог кода свесно жртвује док се већина затвори до ко зна које генерације у будућности.

Такође је опасно заносити се мишљу да је неко одједном посебан ако је осетио бар мало буђења Звезданог кода неизмерних инфомација и могућности. Не може нико бити посебан и издвојен јер у коме год се буди код, они су већ посебни и издвојени и нема шта да се даље издвајају, даље цео живот је свет и нема шта један део живота да се хвалише другом делу, наизглед дихотомија... Овде лежи уметност схватања живота и свете ватре. Никакве себичности не пролазе иако је неко осетио буђење. Сваки свесни покушај злоупотребе кода га затвара трајно. И особа ма какве моћи до тада имала и поседовала - почиње да деградира. Некада јако брзо.

Ко успе да сачува себе и мир када им се буди Звездани код Рода- они су на ПРАВ путу.
Непостоји протекција или себична заштита. И највећи мудраци су падали кроз прошлост уколико су своје мисли окренули тами. Нема ту Божије казне или чега већ. Света Ватра чува Звездани код Рода.

Живот увек нађе начин. Света Ватра сјатки безсмртно!

Искра живота сјакти безсмртно
Зрак Љубави дође од Творца
У дубине душа на Мидгарду
Мир донесе и спознање
Истрајно градећи везе знања
Творац све прославља
Енергија живота мрачне плави
Љубав конце преузима

Коме ноћас стражим

Коме ноћас стражарим?!
О, ветрови, са планина, и, ветрови из равнина, гласније, силније ударајте, ноћас стражим у тишини, у глувој ноћи овој, те ме саму не остављајте, песмом река, окупајте.
Писни, соколе са висине, писни птицо моја снажна, дозови јато своје, стражи самном, не могу сама.
О, гавране, верни пратиоче, где си сада гнездо свијо? Где си, да си, ти враголасти друже, дођи ноћас да заједно стражимо!
Окупи шумо чопоре наше, окупи звери што нељуде лове, нека страже уз храстове снажне, нека буду уз раме моје!
Дођи ноћас поред мене, ти што душом мене молиш, да те чувам, да те браним, од наказа и нељуди.
О, душо што немир те узе, окрени се и погледај у висине, где соколови господаре, где гавранови страже, небо је ноћас наше!
О, душо рањена, окрени се сад ка шуми, видиш, чопори се роје, тамо нема оних што те гоне, јер, страже се боје!
Дођи ноћас под бор плави, да заједно песме отпевамо, нека соколови небо пазе, нека гавранови крошње страже, нека чопори шуме штите, нека ветрови гоне силније, утвара се не бој више!

Светлана Р.

Света воља - песма жива

Ко песму у срце прими, она му донесе вести вишњег света.

Ко срце затвори моћ песме и даље је ту и цвета...

тад се прикаже као тек лепа реч...

као осећај топлине срцу хладном.

и тада је она моћна и живот-дајница...

Света воља

Сија са висине једна светлост бела

сред ње скривен је поглед продорни,

у један тихи трен, стаде Сварга цела

и ту вечност плес свој поче орни.

Живе ватре сад Орао сјајни

шири крила пламом живог светла

као песмом полете он лако

ка дворима земаљскога света…

Под крилима спреме пуне!

Звезданога живот-праха,

што не вене и не труне

и што лечи од свакога страха.

И песмом се светом обукао,

као Сунце сјајем засијао

јер он носи вести свете, вечне

и радости роду неизмерне!

Што је бржи сад кроз Сваргу целу

то му боје над крилима светле.

Од белине до бљештавог злата

и Краљевске рујно плаве свете.

И он слете са силом и славом

на највише врхове планина,

са моћном је војском светих право

закликтао јасно сред висина.

На Радану и на Ртњу.

Изнад Таре и планине Старе.

Сред Хомоља и Мироча горе

подигла се светла скривена и тајна.

Капије се дијамантске старе

отворише моћним једним тоном

и утихну шума, тло и река,

вест се сада једна шири родом.

Засијали моћ-кристали свети

скривени од тамних погледа.

Енергије живота и песме

полетеше сада свим од реда.

Род се свети вратио на Мидгард!

Пробуди се светлозапис сада

посред срца, душа од вајкада

сред Суштасва и сред величанства!

Кличе Орао од светла начињен.

Мојим гласом донет свему роду.

Нека живи величанство-Љубав

у мојему Божјем народу.

Из деснице сипам живот праха

а из душе најлепше дар-песме!

Нека сјакти свима света ватра,

нека нема оног који не сме.

Живи роде!

Светлом се обуци!

Љубављу испуни.

Миром заогрни...

Знањем се опасај ти.

Творца дух те и води и чува.

Јер воља је света вазда рајна

да сада у вечност процвета

сваки син и свака ћерка сјајна.

Живи роде.

Део јеси Творца.

Толкинова веза са древним знањем у језику Срба

Изнова и изнова се откривају у ово време буђења истине на овој планети чудеса која нисмо ни слутили да имају везе са нама. Ми Срби и сви они који нису Срби а који течно говоре Србски језик и воле га (ова љубав је најбитнија као покретачка сила свих који нису Срби а воле Србски језик, род и културу) имамо повезницу древне, пра давне истине која је остала уписана у наш звездани језик.
Наш језик носи обиље знања које је вишег реда и уско је повезано са нашим Звезданим Родом који пребива на вишем ступњу развоја него ова сада цивилизација нама позната.
Језик је закључан. Србски језик је кодиран тако да га нико ко није Звезданог Рода не може откључати чак и да му се да готово решење. Принцип је више технологије духа којом се служи наш Род. Руски језик је по истом принципу јер он је настао из изворног Сербског или Србског језика. Многи умови су желели да нађу двери уласка у тајне језика Срба. Без успеха. Чувари не дозвољавају пролаз ником ко не носи макар искру Звезданог Рода у себи.

И то се не може променити. Истина одлучује сама јер је жива. Неко може бити Србином генерацијама и бити пореклом са наших простора али ни то не помаже.
Запис свете ватре живе - или постоји или не...

То је један од разлога зашто је Професор Толкин решио да течно научи Србски и Руски језик.
У ранијим текстовима сам показао његову крвну везу са нашим родом са севера Европе из пред Католичких времена, он је из породице Толкова или тумача скривених знања, Волхова некадашњег Србског севера Европе који је данас Пољска. Иако су његови скоро три нараштаја провели у Енглеској- у њему се од рођења пробудио Звездани Запис. То је једини разлог зашто је он добио све увиде и скривена знања о којима је кроз своја дела говорио.

Скривена знања су такве природе да свако ко чита о њима се моментално определи подсвесно да ли их може примити или не, други корак је куда ће му ићи свест по сазнању неких информација. Или ка мишљу да је нешто само бајка, прича или којешта --- или да је нешто знање вишег реда.

То се аутоматски дешава са свима. Нема изузетака. Или ти се знање само открије или не.

Толкин је добио света знања Звезданог Рода. Када је давао имена силама које су назване Аинури а на земљи Валари он је из самог сушта добијао звукове њихових имена.

Њихова имена нису Људска. Нису ни Вилењачка. Она су њихова и та имена су говорна вибрација и талас звука који на описни начин приказује ко је ко међу њима.
Свако име сваке од сила (људи су их називали Боговима а Вилењаци Силама, док они сами су се називали оваплоћеним мислима Творца) је звучно објашњавало саму природу сваке силе или сваког од њих. Неки од њих су - Манве, Варда, Улмо, Јавана, Есте, Неса, Ороме, Тулкас, Намо - Мандос, Ирмо - Лоријен, Нијена, Вана, Ваире, Ауле...

Само име ко су у Свемиру - Аинури (Аинур - једнина) а на Земљи - Валари (Валар - једнина) говори све. Ури-Вал-Ари--- Таласи узвишеног светла... они су Бели Јерарси наше светле цивилизације. Оваплоћење Творца живота.

Двојица њих су директно повезана са Србима. У ствари сви су али двојица су повезана и више него можете тренутно разумети...

Кључ је у планини надомак Београда.
Авала је једна древна планина која носи у самом свом имену, позицији у Србији и истинама дубљим од ововременских - скривена знања и везе које су сачуване у језику Срба. Наш језик се у прастарој Европи простирао по целом континетну и шире. У ствари можемо рећи да је то само један огромни континент - Евро Азија.

Одакле сада та веза Толкина са изворним речима кроз Сербски стари језик и Авале?
У помоћ нам прискаче дивна књига Радована Дамјановића - Жрнов.

Радован Дамјановић је историчар и палеолингвиста који истражује прастаре везе нашег језика са данашњицом.
У горе поменутој књизи у једном од поглавља Радован говори о етимологији имена Авала.

Затим Радован наставља на следећој страни...

Радован је и не слутећи овде дао директну везу онога горе у вези Толкина и његовог описа сила.
Веза је у имену двојице од Белих Јерарха или сила.

Иако је у свим именима сила које је дао Толкин повезница дубоко записана у коренском Србском језику- овде ћемо обратити пажњу на њих двојицу - Ауле и Улмо.

Ауле је сила који је створио Земљу, мисливши на елементе копна и свега чврстог. Руде, камен, земљу, тло са свим у њему.
Улмо је сила која је створила воду и све повезано са елементом воде.

У самом стварању планете су учествовале све силе али су ове две Улмо и Ауле били једни од основних чиниоца стварања физичког облика планете.

Ауле је приказан као велики ковач који је створио физичку стварност а Улмо као господар вода свих.
Свака кап воде носи инфомације Улму и свако зрно прашине носи Аулеу.

Вилењаци су научили све занате од Аулеа и они су били род Нолдора, док Телери су били Вилењачки род који је учио од Улмоа. Улмо је такође директно заслужан за опстанак Рода нашега у одсудним годинама борбе против мрачне силе.

И ето везе!

Авала као планина пуна руде и место одакле се гледало у дубину јер само име Жрнов по Радовану је изворно повезано са жрецима или волховима. Близу Дунава свете воде нашег рода.

Авала је саткана од две силе - силе земље и силе воде до ње. Наш род је то сачувао у светом нашем језику. Ова информација је нестала са лица земље и из записа али је Сербски језик сачувао све. Не могу да тврдим да је Толкин знао за овај детаљ у вези Авале али је добио увиде и знања тек научивши наш језик. Онда му се потпуно отворио Звездани запис.

Веза је јасна сваком ко види дубље и даље. Ко то не види нека му је лепа ова прича...

Али свака прича има свој корен у истини, да ли ће и даље бити жива, то зависи да ли је грана остала везана за изворно дрво знања или је отпала и почела да се суши...

Толкин је знао. Наш језик зна. Знајмо и ми.