Saturday, June 20, 2020

Свети Вид



Веда речи Вила Горска 
свака јој је видовита. 
У слав светлу окупана
у прав свету одгајена.

Реч је жива као чедо 
Сунца сјаја она носи
убогоме ноге хитре 
а слепоме очи роси.

Веда она приповеда,
где се вазда коло игра
где са неба светло лије
Светим Видом душа мије.

Тад устаде Виде Свети
Подигао беле руке
Огња живог лако узе
и полива Србски Род.

Да с' окупа Србче свако 
живом водом огњевитом
да с' ожеже мраковито 
све што беса има семе.

Веда Вила заповеда
песми светој где ће дом
која миле вести носи
роду светом звезданом.







Wednesday, June 17, 2020

Деспот Стефан Але погубио




Једном приликом је човек из једног малог села близу града Сокола како су га мештани звали ишао кући после рада на њиви. Ударио преко поља и реши да застане и одмори поред потока близу горја. Вече је било топло а вода хладна. Кад се освежио, угледа како му се један старац приближава певајући тихо.
"Жив ми био Ђеде!"
"И ти мени сине".

После размене поздрaва поседоше и тишина говораше место њих.

"Ја волим наше јуначке песме Ђеде, него ову нисам чуо. Која је та?"

"То је она где је Деспот Стефан Але погубио".

"Нисам чуо за њу а знам их све од реда."

"Ниси чуо? То је једна стара песма коју мени Ђед мој певао уз гусле. А њему његов. Некад видим све те јунаке из ње како јашу око мене кад кроз ову гору ходам. Иза Бусије има једно дрво где волим да одморим, ту их видим како вазда ходе. А горе у Лазама, има једна баба која им песму чује и којој Виле долазе. Оне знају целу песму јер Виле не заборављају.
Ја се сећам само једног дела"



"Дедер Ђеде Бог те погледао кажи мени оно што се сећаш, срце ми је жељно нешто сада"

"Хоћу сине, хоћу. Него дај ми воде да угасим жеђи и окрепим мисли".
Човек пружи старини чутурицу коју напунише свежом хладном водом са потока.

И започе стиховати песму:

"Започео бој Деспоте Стефане
сред равнице кад му време није
крвца црна текла до колена
јер пород је гујин битке тешке био.
Из далека страшно долетили
са црнијем крилима небеским
по Србији Расној ударише
да погубе све што земљом хода.
Сачека их Стефан Деспот силни
мачеве му славом позлатили
сви до једног Србски витезови
род до рода огњем небо обојили
сева муња из свакога мача.
Бој бојише животе дадоше
ал' нестаде црнога злотвора.
За навијек да више не дође-
Деспот Стефан победу однео.
Ал' се песма славе после боја силна
после боја како ваља бити
не певаше нити опеваше
многи јунак тешко пострадао
стотина му на животу оста
од силнијех војски Деспотових.
Плача није било ни лелека
нити гласа девице девојке
само мук и уздах тешки
вазда је се било тад борити.
На Деспоту тринаест љутих рана
с' којих капље крв јуначка сада.
Ал' му срце јаче од врагова
у њем' душа од Бога је дана.
Књигу писа тада више горја
где му вида ране Вила Равијојла.
"О Стефане мили брате
Марко мени завет учинио
да ти дођем када спаса нема,
да извидам много љутих рана.
Коју алу ти си ударио,
којој црне главе одсекао?"
Ћути Деспот а очи му сјакте.
Таквих ала јоште не видео.
Али смо им правду показали
Громом тукли до самога краја.
Више речи не каза Стефане.
Заћутао уста затворио,
душу своју Богу отправио
док су очи жив-огњем гореле."





Дуго потом заћутали обојица.
Човек је гледао Ђеда у чуду, као да му је лице сијало белом ватром а да пламен је одскакао свуда око њих.

Потом Ђед уста да крене. Благослови човека и пође.
"Како ти је име Ђеде?"
"Гавро" рече Ђед и махну руком те оде низ пропланак где расту Букве од два века.
Човек у чуду оде кући. Ником не рече шта је видео и чуо то вече али од тада га нешто звало ка сакривеној прошлости свога рода.

"Једног дана ће та песма доћи свима, и Срби ће памет повратити." - увек му је била та мисао ту.








Monday, June 8, 2020

Јава је сан

Оно што у теби је као искра живота, јаче је од твог незнања и свих страхота. И рађа и светли и када потонеш и умиреш - плод живота.








Ноћ тихује. 
Само је славуј стиховима својим прекине.
Замишљени Месец плови небом и хита јутру које не постоји.

Јер нема ничега, не!
На овом свету који тугом болује.
Невидљиве сузе точе кристалне судове.
Богиња Земља плаче.

Све је само трен у вихору.
Одсјај зрака вечерњег Сунца румени.
Одбегли осмех окупан сетом.
Лагани трзај срца што копни.

Све је црно у доба таме.
Она боји ли боји својом образином
хаје ни мало за песме деце светла
доноси прегршт смрти, студени, беса.

Али знај!
О ти који се будиш са ватром наде у срцу,
која и даље песмоведиш и целиваш.
Сунце не стрепи шта ради тама.

Сунце је бог и живи у нама.
Творац живота посеја небеске ливаде
и у њима Звезде сјајнице Сунца сестрице.
Да с' пробуди богињица свака и бог вазда роди у јунака.

Који више ватре воле живе 
нег' сва блага да се њима диве.

И гле!
Слете ми вилин коњиц на длан.
Свиће зора Божије деце...јава је сан.



Saturday, May 16, 2020

Стазе звездане прашине

Ако заборавиш ко си, заборавићемо ко смо и неће се јутарња роса наших стопала нагледати.
Ако знаш ко си живећемо чудо и златно Сунце пуниће наш пехар свакодневно.
Испиј вино живота, оно није од земаљске сорте.






Никада ти нисам рекао све
што ми лежи на срцу, души и тихује.

Што ноћу снева јутро без свитања...
...и питања...

Сунце ме буди а будан јесам.
Оно ме мази ватром својом.
У њој ја певам. 
Сан ми је јава а јава је прав.

Вечити путник на путу свом.
Под стопе ми сад звездани прах
мир и вид, слово и вед
разгоне светлом сваки страх.

Шта је живот без росе под ногама
без зрелих црвених трешања 
у подне када јара јари те срце зари
и кад душа кроз очи пева...

Никада ти нисам рекао сне.
Сни могу постати јава
и онај дође који срце бира
и духом и ватром све покрива.

А ватра бива чудновата та,
напоји те више него вода са извора
чисти боље нег планински поток хладни,
зна та добро шта је шта.

О да...

Чек само на трен пријатељу мој,
час да скокнем до белих врхова
где се гледа цео свет.
Па ти јављам где Сунце пребива.


Monday, May 4, 2020

Унутрашњи непријатељ







Владање над неким ради нечега није нова идеја. Напротив, од када је то нешто постало зло, развило је цео план, концепт и слику како постићи то што жели уз помоћ присиле других да раде тачно оно шта се од њих захтева.

Свако биће је у својој суштини слободно. Нека бића временом се почну развијати себичном страном или негативном.
Због тога почињу губити своју животну енергију и пошто им је иста и даље неопходна, они је присвајају силом. Краду је од других.

Пирамидална шема је управо то. Они на врху узимају све што они испод њих створе.
То је светска политика. То је домаћа политика. То је сваки систем који ми видимо или не видимо. Наравно уколико је основна идеја сакупљање нечије енергије а да тога овај није свестан.

Насупрот томе стоји систем позитивног развоја који не краде другима енергију. Свако унутар тог система дајући добија.
Сви се развијају.

Један од главних начина градње пирамидалног система је напад на једну земљу изнутра. Напад се обично састоји из истовременог ударца на много различитих области где се напада и подрива народ. Једна од најопаснијих области је баратање енергијама око нас. Све око нас је прожето енергијама. Светли људи то знају и користе то знање да донесу добробит народу у свим сферама.
Тамни такође то знају и користе за своје сврхе.

Већина овога није свесна док не загусти.
Када настане неки проблем, људи се окрену натприродном ради излечења, помоћи или решења проблема.

Тада већином постају жртве тамних.

Црна магија има много облика. Најмоћнији су они који се користе у сред бела дана, јавно. Ношење маске знања, свештеника, гуруа, учитеља, вође, врача, видара и свих осталих је класична појава већ.
Неки од њих се још више понесу па се назову пророцима, белим маговима, браманима, оваплоћеним спасом Србима...

Листа је заиста дуга и тужна.

Оно шта они раде је основно баратање негативним енергијама, злоупотреба знања из Индијских учења званим Ведама, затим делови Зороастризма, мешање Хришћанства са учењима Ислама, секти, Есена и осталих, теозофија и остала учења далеког истока. Таоизам и Будизам, дељење делимичних истина јер са стопроцентном лажи не би никада прошли. Затим окупљају групу људи око себе, најчешће жена којима сишу животну енергију, новац и време. Жене нажалост јако падају под овај утицај због своје племените природе која жели да се брине и да помогне. Зато је изазов женама да остану здраве духом у ово време.

Оне које падну, постају плен овим манипулаторима. Постају или слабе послушнице за прехрану паразита или пак бесне ударне бригаде које шире у јавност учења свог контролора.

Али то није све. Ко је мислио да је ово све, не зна за даље. Даље или дубље постоји још тежа појава. То су тамни негативни енергетски ентитети који су контролори ових људских злотвора. Они нису људи. То су интелигентне тамне силе које преко својих послушника контролишу све у земљи коју нападају.

Србија је под тешким нападом ових ентитета.
Под њима делује много лажних гуруа који имају своје мреже заробљених духом људи.
Сви ти људи су у додиру са много других људи а ови даље са другима и тако невидљива мрежа држи Србију и све земље под стањем константе обамрлости.

Зашто се народ не буни када му раде о глави? Зашто се не бори са свој живот?

Зато што је под контролом тамних преко својих мрежа. Народ је буквално омађијан а да није ни свестан.
Невидљива мрежа га спутава а сваки дан се ојачава да не би случајно се неко пробудио и помогао другима да се пробуде.


Непријатељ није твој ближњи. Јер твој ближњи је жртва. Непријатељ носи људско лице али није човек. Непријатељ не жели тебе да убије јер му такав ниси потребан. Непријатељ жели да те пороби и да користи твој ум, енергију и вољу за своје циљеве.

Први корак ка ослобођењу је да се ослободиш страха од смрти. Други корак стања непрестаног стрепљења према свему.

Када то урадиш, онда свесно прекини све везе са лажним учитељима. Не дај им ни трунку своје енергије. Њихове замисли су да те једу на живо али ти имаш своје замисли!

То и уради. Имај своје мисли а не туђе.

Што више народа се ископа из канџи невидљивих паразита тим пре ће почети да живи.
Видни рат је последња тактика и крајња фаза рата. Када дође до борбе у телесном смислу то значи да се крај назире, њихов или човечји.

А сваки лажњак ће се морати суочити са свим својим делима. Свако зло што су донели ће доживети на себи.

Свако онај ко себе узвиси биће понижен.
Седмоструко.

Сети се ко си. Ти ниси рођен од Рода Звезда да би служио лажном идолу и нису ти преци узалуд гинули да би се ти сагињао и љубио скуте лажним пророцима данас који спроводе вољу тамних.
Ти си такве палио ватром Сунца. Ти си њихова знања искривљена тамом - смехом истине разоткривао. Ти си истину живео у срцу и души и ниси никаквом скоту љубио руке и признавао власт.

Ти си Србин. Сети се.

Ти си самим рођењем као честити човек имао веће знање од свих манипулатора. Ко је имао прилику икада да прича са неком мудром Баком негде на селу или Ђедом који чува овце или меље жито на млину, тај је доживео родну мудрост. Она је дошла кроз претке и звезде.

Ти си Србкиња која види далеко и отресе мотком зло од свога рода. Ти си Богиња која оживљава Род када си свесна ко си.
Ти си оваплоћење милости и љубави.

Ово је први корак ослобођења Србије.
Освестимо то.



Лака ће песма сред борбе бити
кад се истина место суза стане лити.
Мач светла тада ће ватром певати 
да би деца данас могла радосно сневати.

Јер сутра је данас
а данас је јава.



Wednesday, April 29, 2020

Кућа Звезданог стиха













Кроз Бели Град под крилима плавог неба 
тихо теку те велике реке две.
Над његовим скутима у видној даљини
у себи што носи кристал плави - гора је.

Кроз реку времена и тик изван ње 
од чисте помисли белога ткања
стоји од искона кућа Звезданог стиха
чиста ко јутарње Сунце од знања.

Ту сред ње стоји дворана 
и у њој огањ гори непрестано.
Та ватра живота високо сеже
до свакога и свуда постојано.

Љубав ка песми, сну и живој речи
ка нестварно моћнoм вагрењу
ка знању од првих што вазда јесу 
у њеним одајама дух је вечни.

И лиру узме кад-кад момак млад
а гласе пусти богиња жива 
што златно сребним власима блиста 
а речима дивно на јави снива.

И ту се песма вине сред небеса
док срца што седе око огња тихују
у очима им пламен живота
мисли се роје, творе и сликају.

Кућа Звезданог стиха - лепа, тиха.
Јар је скрива од погледа мрких
у њој живи нешто више од речи
скривени златни дар - живостих.

Кажу предања о њој далеко
сваки Вилењак путе до ње зна.
Све Виле и Богиње светла
проносе светом њен тајни сјај.

Ако те пут нанесе незнано лако
ти спреми срце да куца полако 
И дух нек ти је истина питка
док ступаш у кућу Звезданог стиха.







Sunday, April 26, 2020

Шта је Истина








Шта је истина?


Питање је старо као и човек. Истина је стварност која јесте. Најкраћи могући начин за сликање велике слике о томе шта је истина.

Међутим истина је огромна и малим свестима скоро неухватљива. Они виде мали делић истине и мисле да је то све.
Као што бабушка садржи много делова у себи тако је и истина вишеслојна и скоро несагледива.

Први корак га сагледавању веће и шире слике истине је воља. Воља да се гледа и увиди.
Како расте свест тако расте и истина.

Истина ослобађа.
Од чега?

Од лажи. Лаж је стварност која није.
Лаж је одраз у огледалу који је на први поглед исти али је све обрнуто. Истина не може претрпети штету од икога, штету претрпи онај који лаже и они који поверују у лаж.



Човек као могућност Бога Творца у остварењу је препун несагледиве могућности и потенцијала. То се препознало од сила таме и они су схватили да је свако живо биће у поседу истине јер су део ње. Не може се слагати 100% јер онда та лаж не делује. Сваки човек у суштини препозна лаж одмах. Зато се лаж користи у малим дозама или већим а никако 100%.

Мала доза лажи је довољна да утиче на вољу онога ко није у стању да разоткрије порекло вести, те га одведе у стање ума где он одлучи нешто на основу полу информација.

Са друге стране, истина ослобађа од погрешних избора.

Да би човек пригрлио истину мора да има и храбрости јер истина слика кичицом која разоткрива скривено и подиже слабо.

Истина се не бави илузијама и омајама. Она се бави собом јер је она суштина.
Да би се разумело шта се данас дешава у свету треба гледати ширу и већу слику јер гледањем уже и мале се не схвата ништа. Све делује хаотично и зло.

То је и намера оних који шире лаж. Да се онемогући сагледавање.

Превише добро да би било истинито. Овај израз није случајно скован. Он је 99% истинит али онај 1 проценат те одваја од истине.

У истини је све добро и смислено. Није превише. Нема превише. У лажи је нечега превише или пак премало.
Немој бацити време које не постоји већ користи време које постоји на сопствени раст свести. То је пут Златоправа. Једини пут ка Богу.

Наш Род је оставио нама у духу и генима пут развоја ка Прав-у. Ка свеобухватном бољитку. Род је врло то једноставно описао.

Онај ко види тај и веда.

Вид је могућност сагледавања свега око и у себи. Вед је испољавање вида и знања.

Ведање је исказивање истине. Веде је термин или реч коју су приписали скупу списа из Индије. Међутим, Веде су један од избора или начина описа старих текстова.

Виде је права реч. Они који виде те преносе знање. Прво усмено а затим и писмено.
Ко су Видари? Они који лече ране. Они који стављају некога у здраво стање. Који врате у истину.

Видари, они који виде - је сушто име за све Волхве, Ведуне, Веште, Ђедове, Жреце и остале који имају знање и који га преносе ради добробити. Са друге стране они који то не раде са Видом, они постају магови. Они не виде те стога и не ведају. Има пуно чистих магова али оно што њих одваја од црних магова је стална свест да морају да напредују и да своје знање вишег реда не злоупотребљавају. Кад је маг спреман, дође до Видара. Видар му онда отвара вид и даје му вед.

Игра је речима ово али нека суштина твоја препозна.

Они који ведају а не виде, они дају саопштења за јавност. Они раде по задатим програмима тамних сила. То није лако уочити јер сви они знају како да говоре и такође имају одређену количину енергије.

Међутим, временом ко веда а не види је у опасности да буде уништен силама Свемира. Разлог није личан. Већ зато што су ведајући без вида, управљали енергијама за које нису знали како и зашто. Свемир не трпи хаос и тежи да исправи хаотична енергетска чворишта.

Ако би се дозволило хаосу да се прошири јако, сам живот би био у опасности те стога силе Свемира коригују на време.

Истина ослобађа.

Ако само погледаш свет око себе, угледаћеш само део. Немој да те тај део спута и заведе и тиме заустави у расту и разумевању свега око себе.

Гладан ситом не верује...истина. Истина је такође да требаш радити да никада не дођеш у ситуацију да твој стомак доноси одлуке за твој живот. Ако дође до стомака, већ је тешко све. Ипак, ако се сачува и искра воље и храбрости за истином, пронаћи ће се начин да се изађе из блата.

Човек није створен да живи у блату. Није створен да само једе, пије, празни црева и умре.

Ко је поверовао у ово, већ је код контролом лажи. Зато се и каже да Истина ослобађа...од свега што није достојно човека.

А Човек...Човек је Творац у настајању.