Стих Вечности

Коме су корени на небу, тој се отаџбини и нада. Србину од искона небо је држава. Небеске царске ливаде, звездана поља. 

Небеска Србија коју Лазар одабира је повратак слави. Епска Песма је ово сазнање сачувала за вјеки вјекова. Зато имамо жудњу неиздрживу коју нико данас не зна објаснити, за небом, за чистином, за музиком сфера. 

Семе дрвета се у земљу сади али расте ка небу. 

Дрво Живота у Божијој башти расте ка небу над небом, престолу живота. 

Вечити путник

Вечно у дому свом

Бирамо животе

Бирамо духом.

Звезданим јатима

Сновима пловимо безкрајним.

Животе стварамо прстом вечности

нема им краја, не.

А само је удах тај

први којим живиш знај.

Почетак искре твоје

и нема заласка Сунца, не!

Већ једино вечити вид

Човек и Бог једно постају.

Дух и огањ живота

вазда вечна неизрецива дивота.

Кроз крај без краја.

Кроз рој Звезда и рај.

Кроз дух и тело

увек сам само ја.

И опет Ја.

Игра и дах.

Полет и мисао.

Стих вечности кроји смисао.

Срб вас-свети

Најмрачније је пред зору. А док зора јасно Сунце не дозове, ваља се борити. Крвници не стају све до првих зрака Јаре. А онда нестају - заувек. 

Србин песмом зове Сунце, да огреје и оживи и да спали сваку нечист. 

Оштри звуци рата Земљом хује.
Хита бес мржње, гута врело,
ка свему што оста и даље свето
ка сваком што високо држи чело.

Вечни, тихи.
Мрамори бели стоје пред нама.

Заувек чувари сећања светих
заувек у њима стихови звездани
да живот јесте плам живи, бели.
Да је Дух Свети пламен неугасли.

Чувара вечности више нема
јер она се чува сама истином,
нема јачег плама од речи живе
греје праведне својом жестином.

Из пепела ватра ће се опет дићи
наново јара што беше некада
да покрене срца божје деце
гле - безсмртни живе сред времена.

Славу вечну тихо зборе,
Мрамори бело-сребрног кристала.
Живим пламом јасно уписано,
сил силницом печаћено:

"Где год да је Бого стихом
Срб вас свети запевао,
ту су родне груде свете
ту се игра Божје дете".

Нека буде што бити не може!
Слава Творцу сред небеса
У нама су благослови
У нама су сва чудеса!

Огањ приповеда

Човек је гледао у Сунце на трен, у смирај дана посред олује што долази. Брига није у срцу његовом, већ осећај лакоће и тежине свега. 

"Ми стварамо...ја стварам своје сутра а то је у духу мом већ изведано, испевано".

"Нећу страху даха дати."

 Сунце је отворило окно и око

кроза њ светла жар зри

допиру мириси вечности духа

у души орно све ври.

Можеш речју проћи етру

крила огњених пера сјакте

одору белу од светла жива

теби Анђео бели даде.

Лакоступај и не бери бриге

већ од злата живог јабуке 

са сребрног дрвета живота 

лако слете и радо у руке.

Огањ приповеда.

Духу жедном воде даје.

Дал' је вода или јара

посве јесте вечна слава.

Ко има очи нека види

 Никад није толико лоше колико изгледа. Потребно је да се види. 

"Ко има очи - нека види"

Сви имају очи али не виде сви. Потребна је жива вода духа да се спере скрама. Живу воду даје Бог. 

Али Бог не мари за црквене молитве, ритуале и остало. Не мари ни за личне покушаје да се пречицом дође до резултата. Бог није у религији. Није ни у семинарима. Нема га ни у духовним техникама. Није ни у праксама. Нећеш га наћи ни у филозофији, ни у мудролијама, ни у Свемиру, ни у Звездама, ни у икаквим замишљеним представама.

Бог чује само чисто срце. Бог је Дух. Изван свега и у свему, како му се хоће. Може да буде и у свему горе наведеном. Можеш га наћи у вери и цркви и праксама и религијама.

Можеш и у молитви.

Бог мож' да бидне ал' не мора да значи.

Бог је слобода, светли кад се мрачи.

У теби је и мени и у свему видном и невидном  а опет скоро нико га не види, осећа, чује. 

Зато што им нешто срце трује. 

Зато што се џара посред срца у сред недара.

Е том нечему невидљиво-неухватљивом стани за врат! Не дај му да ти тмину утка у душу.

Јер ти ниси од мрака него од плама!

Гори у теби огањ а не тама.

Тихо. Тихуј док се не зачује један Славуј.

Док не чујеш глас у себи и около.

Док не видиш на небу коло.

Ту се род Небески игра са Звездама...

Небеска Србија

 Америка је овоземљско царство.

Русија је овоземаљска империја.
Кина је нешто између.
Србија је непролазна мисао о слави које нема, која је била и отишла у вечност.

А сви је носимо у срцу...А ње нема.
Одакле нам та Србија небеска?
Она није од Лазара, она је старија јер се ње Лазар сетио после пуно векова предања које је он као владар знао.

Његов син Стефан је користио древни календар и имао знања која су древна за све горе наведене империје и царства.

Из угла народа који већином не зна, много је лоше све. Свуда.
Из угла оних који имају увиде у древност и вечност, све је добро јер се човек развија и пролази кроз фазе.

Мудрост је и знање како то овде и сада применити а остати жив у сваком смислу, јер предати се очају значи живети смрт.

Слава Србије се не види у свету, стога је и нема. Слава Србије се види на небу које долази на земљу. Небеска Србија је одлучила да дође на Земљу.

Како ће се оваплотити - то она одлучује.
Ко си ти, то твоја душа одлучује.
Ко има уши нека чује.

Отресите прашину са својих небеских пасоша.

Дух је Васкрс

Шта је Дух у схватању и појави међу људима?

 Огромна већина, неких 99% свих који су осетили неку промену код себе у духовним пољима а пожелели да то професионално деле другима су искључиво теоретичари. Пракса - скоро непостојећа.

Као прво, дух нема цену и то што ти дух да дао ти је БЕСПЛАТНО. Надахнуће долази одозго јер препознаје доброту или неку другу врлину у теби и слободно улази у твоје биће и вине те у небеса код Бога макар на један трен.

То искуство се никада не заборавља. Не може да се купи. Не може да се прода.

Ево на пример сада је у току Васкршњи празник у Православном свету, прошле недеље био код Католичког и осталог (ко поштује) света. Слави се победа над смрћу Божијег Сина.

И сходно томе, у односу на овај пост - шта је Божији Син урадио једном ушавши у јеврејски храм? Избацио силом мењаче новца и рекао да су направили или да праве "разбојничку пећину од дома његовог Оца".

Дакле, увек има људи који би да праве новац на духовности. Људи су склони да попусте паразитизму па где ћеш лакше и уверљивије него на духовност јер је она насушна потреба Човека.

Дух је нематеријална појава. Дух долази и одлази коме и где хоће.

Ако дух изабере да те надахне а ти си банту црнац и ловиш у Африци у Савани да прехраниш децу - испуниће те. Ма ко да си на овој Земљи и коју представу имаш о вишем смислу живота - тај ВИШИ смисао живота бира и ради шта хоће, а не ти. 

Ако хоћеш да будеш као Бог мора и пракса сем теорије. Нема семинара и пречица. Нема цркве и паљења свећа, нема љубљења икона и свештеника, нема џамија и мула, нема будистичког монаха и храмова и таоистичких ствари, нема Ватикана и свих могућих секти и пракси и вештина и јоге и Хинду акробација и научних ствари.

Немааа. 

Мора пракса. Мора да се живи врлина а да се ради против мана. Јер Бог је највећи практичар. Цео Свемир створен у пракси да се искаже дух и ко зна шта још. 

Да резимирам. Ради шта хоћеш, имаш слободну вољу. Али ако хоћеш у више сфере, карта се не купује или продаје. Нема преваре. Дух све зна. 

Јер Дух је нераздвојни део Творца...

Чудовиште

 Свематеријално постојање долази из духа. Тело покреће душа или искра духа.

Свемир је све свет или Све Мир духа.
Сва могућа оваплоћења која дух има или може су Свемир.

Ако се играмо мало значењем речи - а шта је игра него Божије стање - онда хајде да видимо шта је сила која преображава.

Чудовиште - чудо в иште - чудо велико иште. Само слово В значи Вједи или "говори знање". Дакле реч чудовиште које означава једну појаву јаке негативне енергије у разним облицима - је у ствари позив за помоћ! Скривени на отвореном позив за помоћ духа некоме.

Нешто поста лоша појава, негативна, зла. Доби име чудовиште. А то је позив ствараоцима духа чистог да оцеле, изцеле, зацеле то. Јер то нешто "чудо иште". Када је то чудо? Само ако је Божанско знање - велико В (вједи, веди, веда - зна божанско право знање и примењује га).

Дакле позив ствараоцима:

Чудовиште

Чудо В Иште (чудо ведајуће иште).
Ко је дао ово генијално име и позив ствараоцима, анђелима и свима? Ко зна тајни симбол и сиђил језика? Ко твори кад год збори?

Свевишњи - и упути позив да се то нешто излечи, обаспе духом љубави те зацели (постане савршено опет) и рече "то треба чудо љубави да зацели - чудо веда иште, иште духа иште чудо. Чудовиште".

Ко схвати ево само на малом примеру о чему зборим, нека је благослов на њима.

Срб је код живота а србски је језик знања богова и пут ка Богу.