Friday, April 20, 2018

Свануће

У време магли духа и енергија хаоса, човек се пита где и како и када и докле. Мисли се роје. Некоме страх поједе срце а некоме се одвежу знања и моћи да уради оно због чега је дошао  на овај свет. Не постоји тешко и лако.
Постоји само или јеси човек или ниси.

Ништа више није битно. Свако рухо овога света је тек одежда која се данас носи а сутра баца у смеће.

Не бацај никада дух свој у смеће овога света. Уздигни духом свет око себе јер он постоји да би се твој дух распевао.

Певај! Арију живота.
Сневај, сне који бивају јавом.

Свануће

Најтамније ноћи су пред зору
када крици тмине гризу срца сва
кад утихне свака птица света
и улије страх у потку сав.

Тада душа сама тихо себи збори
силницама светим јасно се соколи
тајносано уздиже познање
доносећ у зору радости сред боли.

А зора се тихо појавила...
Сварог јутро вагре живе носи
али тијо тијо оно плете потку
да с' тама ни не знајућ склони.

Буди се срце твоје о роде Србине!
Човеком биваш изнад тма опсене,
ведајућ ти збориш живореч говориш,
да време је дошло Звезданога Рода.

Стоји јасно као Сунце сјајно
стег величанства са звезда сиђилом
лепота суштаства у сестрама нашим
Љубав родрођена у срцу њином милом.

Погледај.
Можда си додиром срца чиста
дотакао неког Звезданога Рода.
Он је свуда...

Где Род стопама благослови земљу.
Где год сваки Вилењак и света Вила хода.

Wednesday, April 4, 2018

Заклео се Бумбар

Заклео се Бумбар у цвет и у мед
да ће у Србији да направи ред
неће ту да вршља од сад било ко
ни Воја ни Аца ни Тома - НИКО!

Зум зум зум зум зум зузурузу зум зум зум
Зум зум зум зум зум зузурузу зум зум зум!

Нек знају и странци
Тереза и Меркел за штос!
Свакога ко сеје страаах
угришће за нос, за нос, за ноооос.

Зум зум зум зум зум, зузурузу зум зум зум,
зум зум зум зум зум зузурузу зум зум зум!

Јер они су збиља
неваспитан свет.
Мрзећи Србина човека
мрзе и свет - и свет и свеееет!

Заклео се Бумбар у цвет и у мед,
да ће на планети да направи ред,
неће ту да вршља од сад било ко
ни исток ни запад ни тама ни зло.

Зум зум зум зум зум зузурузу зум зум зум,
зум зум зум зум зум зузурузу ЗУМ ЗУМ ЗУМ!


Saturday, March 24, 2018

Србин - Човек Звезданог Рода

 Време...

Једна реч и термин али говори толико тога. Тешко је рећи много тога у кратим записима о роду нашему. Песме су зато најбољи начин преноса нечега толико свеобухватног и великог што опет не дозвољава себе обелоданити у километрима исписаних страница. Мисао о себи као делу Створитеља, као о оваплоћеном божанству на овој планети носи сваки Србин који је свестан.

Нису сви свесни. На жалост или опет кроз провиђење, свако долази до својег личног освешћења у свој час. Не пре, не после. Залуд покушаји да се силом то убрза. Једини начин или пут убрзаног развоја је свесни контакт са суштином живота...а она је у свима нама.
То је веза Божанског у Човеку, искра живе ватре која је неприметна већини а без које не би постојали. Род наш најсветији је био од почетка времена и простора. Оваплотио се у материјалном свету да би Створитељ живота искусио све. Ми смо Створитељ који живи свуда а опет и своји сопствени. Бића са суштином свете ватре а опет своји.

Ако пратимо сушти звук Срба, дубоко слушајући - долазимо на извор стварања. Сушти звук Срба је наш језик којим се данас служимо али и све његове разноврсне гране у виду осталих језика којима се служе наша браћа и сестре широм планете који себе називају Руси, Пољаци, Чеси, Белоруси и тд... Сви који СЛОВЕ или говоре су наш Род. Али нису сви свесни тога...
Модерни Европски језици су дошли од нашег прастарог Рода на овој планети. Сви остали језици такође. Звучним утврђивањем се дошло до ових закључака. Звук не лаже и доказа има за ову истину свуда, кога занима нека крене у то истраживање дубље и без предрасуда. Сада и овде пут иде у другом смеру.

Дошавши на извор стварања, свесни Србин, Раса, Род, Човек - увиђа ко је.
Једнота са Творцем изазива страхопоштовање али пре свега Љубав. Управо Љубав преузима тренутак спознаје и онде где је био страх од сазнања величанствености истине, полако претапа у страхопоштовање а потом у поштовање, затим у разумевање, затим у мир, затим у спознање, затим у мудрост, затим у радост до на самом крају у сферу или сверу саме Љубави.
Тада се схвати шта је Љубав и да она чини све ово.
Тада човек постаје Човек. Једно са Творцем и живо оваплоћење свете Ватре.








Такав Човек живи, слови, слави, роди, ради, бива, биће, истрајава, истинује, наставља, носи...види, веда...

Такав човек је Србин. Пуно а мало је Срба.





Нема дела ове планете где неки Србин није допринео узашашћу исте. Свако од ових светлих и светих суштина је послат провиђењем на разне делове ове планете да би се равномерно развијала кроз своје потенцијале. Матица наша или тајносаним песничким збором - Рода је наша земља Србија. Звана је и Расија или Раска или Рашка. Упркос свим напорима да је неко сврста негде, она није тамо где су границе модерних држава. И јесте и није, зависи од тебе ко си.


Можеш бити Србин а можеш бити и Рус или Француз или Навахо Индијанац...ако је време дошло за тебе ти онда постајеш Човек и Род, будиш у себи свету ватру, разбуђујеш пламенове истине и знања ван схватања овог света и многих светова!
У теби се буди Србин Звезданог Рода.











Wednesday, March 14, 2018

Артанија - земља светих Срба звезданог кова





Ту под ногама нашим а скривена од свих сем од оних прозорљива срца. Она крије тајне небеса и саме земље. Крије технологије напретка света. Најбоље речено је у ствари да она ништа не крије него чува. Ал` залуд мислити да ћеш нешто ископати силниче насилниче. Залуд ти мисао да ћеш у утроби њеној наћи кристале живота и врата другог света, да ћеш наћи одаје које чувају дарове Звезданог Рода.

Залуд. Твоја душа тако таласа или вибрира неком својом фреквенцијом која ти сама не да наћи ово што тражиш. Можеш преорати свету земљу и ништа наћи нећеш.
Ко разуме, схватиће.
Двери се отварају оном ко куца срцем и суштом пуним светла, љубави, правде и мира.







Артанија земља света...
подно врха од кристала што пламеном белим сија.
Иза магли и омаја, прича и илузија.
Она јесте онима што јесу.
Чувари су постављени, миром светим управљени.

Гором ходе душе свете,
тон живота живе песме
певуше у сутон, у јутро, у подне, у дан.
Снива се и снео се вечни сан!

На Мидгарду стоји рт добре наде!
Океаном небеске луче, плове лађе сваког света...
и котве се подно неба у луци од белог светла,
док животом боји кристал свети...
И тако зими, и тако лети...

Артанија снива и плете потку безсмртну.
Ртањ чува сваку душу...
која жив-пламеном вагри.
Вртањ свете овојнице диже
да посете небеса сад ближе.

И сред срца да разгоре
свеге вагре што разоре,
све нечисто и погано...

Пољубила искра дете, лагано и постојано.
Вртањ вести врти рано.
Кад Јарило зраке шаље
подно горја румен сјаја
све до двери од безкраја...

Свака дјева што умилном стопом лаком
на њ' стане и почине,
она вилин песму пева - снева
и доноси боље дане.

Врата неба - отворена!
Из њих сипа свети пламен.
На груди јуначке и срца сва
Утискује један знамен.

Живот. Неугасли плам.

Артанија, вечни сан.
Вечна јава - која носи
двери до злато-права.
Жив ми био!
Жива била!
Дал' си Бели Србин ил' Србкиња.
Вилењак или света Вила.


Tuesday, February 27, 2018

Пламен Живота

Упаљен је свети памен живота.
Када гори истином тада нико и ништа не остаје непромењен и непромењено.
Ко је нечист бива спаљен а ко је чист бива огрејан.

Нема изузетака. Све делује само од себе тако.

Такав је закон живота.





Пламен Живота


Види шта ти рече суштина сред срца
како ти ритам живота игра...
Кроз велику потку једно-стиха
Сијају лампе лучом живота.

И плешу мисли...

И тиња свети пламен
Варнице сипа као кремен камен...

Зашто...
Коме...

Као две варнице - искре звездане рујне...
питања не изречена језиком људи.
Обрисе јутра новог позваше,
пут злато-права се разбуди...

Сјакти пламен где ћеш стопом ићи...

Пева се, буди се, воли се!
Голи играју лептири светла!
На све ветрове живота се чека!

Хајдемо, идемо!
Љубав нас чека.

Monday, February 12, 2018

Звездани код у роду

Све најсветије никада не умире.



Васељена постоји и нема јој мере у годинама ни миленијумима. Изнад свих закона што постоје, делује закон или Кон живота. У свих галаксијама у целом Све-Миру. Иако се он не види голим оком, све је на основи његовој изграђено. Свака Звезда има свој пут и заКОНитост деловања. Ништа не делује само од себе тако ето произвољно.

Велики закон живота се најпре чува у највишим сферама битисања искри живота или свете ватре, која је затим у свем стварству распоређена. Човек је један од носиоца свете ватре али она је њему иако покретач - недоступна. Не постоји начин изоловања ове покретачке енергије и искоришћавања њених неизмерних потенцијала. То није спречило мрачну силу од почетка ратовања за ову моћ - да је покуша узети за себе.

Многе цивилизације су уништене мрачним силама у покушају и прастаром рату за запоседање овог извора живота. Он је ту испред нас али недоховатан.

Због своје неуништиве природе ова света ватра је вечита жеља мрачних сила да би их она учинила непобедивим. Иако је не могу добити како се они надају, то их не спречава да ратују за запоседање свете ватре.

Човек као носилац незамисливог потенцијала или могућности је главна мета већ небројено векова. Идеја је мрачних да ако не могу отети свету ватру за себе онда ће променити ум и суштину човека да би тај човек био њихов вечни роб са својим невероватним могућностима.

Иако је то тако одавно, ни светле силе а ни сам Човек не седе скрштених руку.
Предузете су мере да се сачува света ватра у нама, где год да живели сред Васељене. Свети пламен увек нађе начин. Живот увек нађе начин и шта год мрачне силе предузеле, увек се ватра и живот прилагоде и пробуде нови ниво могућности да би се развој наставио.

Наше порекло и моћ су сачувани кроз крв.

То није мистика или илузија.
То је у ствари сачувана информација у ДНК, компресована и сабијена и кодирана - закључана.
Она се преноси са нараштаја на нараштај.
Некада спава и 10 генерација или нараштаја да би се у једном пробудила онолико колико треба да би та особа квалитативно допунила информацију или свесно знање те је пренела следећој генерацији или нараштају.



Зато онолики геноциди против Рода од почетка борбе са тамним силама.
Покушај да се физички спречи пренос тајног кода Звезданог рода.

То је жива реч-звук уписан језиком виших разина у спирале и овојнице зване ДНК -
Дезоксирибонуклеинска киселина.

Она је органски хардвер како би се модерно рекло или још боље - живи чувар знања из виших димензија.

Како и када и у коме се Звездани код буди није до појединца. Виши ниво живота то одређује.

Не може се силом пробудити нити се може отети из крви. Највећа штета која се може нанети особи која се буди је да она вољно одлучи да пробуђени код усмери ка тамним силама. Чак и тада то није страшно јер се један делић Звезданог кода свесно жртвује док се већина затвори до ко зна које генерације у будућности.

Такође је опасно заносити се мишљу да је неко одједном посебан ако је осетио бар мало буђења Звезданог кода неизмерних инфомација и могућности. Не може нико бити посебан и издвојен јер у коме год се буди код, они су већ посебни и издвојени и нема шта да се даље издвајају, даље цео живот је свет и нема шта један део живота да се хвалише другом делу, наизглед дихотомија... Овде лежи уметност схватања живота и свете ватре. Никакве себичности не пролазе иако је неко осетио буђење. Сваки свесни покушај злоупотребе кода га затвара трајно. И особа ма какве моћи до тада имала и поседовала - почиње да деградира. Некада јако брзо.

Ко успе да сачува себе и мир када им се буди Звездани код Рода- они су на ПРАВ путу.
Непостоји протекција или себична заштита. И највећи мудраци су падали кроз прошлост уколико су своје мисли окренули тами. Нема ту Божије казне или чега већ. Света Ватра чува Звездани код Рода.

Живот увек нађе начин. Света Ватра сјатки безсмртно!

Искра живота сјакти безсмртно
Зрак Љубави дође од Творца
У дубине душа на Мидгарду
Мир донесе и спознање
Истрајно градећи везе знања
Творац све прославља
Енергија живота мрачне плави
Љубав конце преузима








Tuesday, February 6, 2018

Коме ноћас стражим

Коме ноћас стражарим?!
О, ветрови, са планина, и, ветрови из равнина, гласније, силније ударајте, ноћас стражим у тишини, у глувој ноћи овој, те ме саму не остављајте, песмом река, окупајте.
Писни, соколе са висине, писни птицо моја снажна, дозови јато своје, стражи самном, не могу сама.
О, гавране, верни пратиоче, где си сада гнездо свијо? Где си, да си, ти враголасти друже, дођи ноћас да заједно стражимо!
Окупи шумо чопоре наше, окупи звери што нељуде лове, нека страже уз храстове снажне, нека буду уз раме моје!
Дођи ноћас поред мене, ти што душом мене молиш, да те чувам, да те браним, од наказа и нељуди.
О, душо што немир те узе, окрени се и погледај у висине, где соколови господаре, где гавранови страже, небо је ноћас наше!
О, душо рањена, окрени се сад ка шуми, видиш, чопори се роје, тамо нема оних што те гоне, јер, страже се боје!
Дођи ноћас под бор плави, да заједно песме отпевамо, нека соколови небо пазе, нека гавранови крошње страже, нека чопори шуме штите, нека ветрови гоне силније, утвара се не бој више!

Светлана Р.