Friday, February 3, 2017

Дневник Плавог Вилењака шести део

Летелица-Летач 008
Посада- Лана, Нора, Радмило, Ледан
Дан- први
Локација- непозната


Пловили смо тихо у потпуном мраку. Опрема је недоступна, сигнале нисмо примали никакве, јер смо морали све да искључимо. Ближили смо се броду који је био потпуно осветљен, и одлично сам све видео, сваки детаљ, али , ознаке није било никакве. Док смо се ,,провлачили,, испод брода, гледали смо немо у светла , бринући се да прођемо неприметно. Још ми језа пролази кроз тело од ишчекивања неког или нечега.
Скоро да смо прошли, помислих, и полако се опуштам, почињем да дишем нормално.
- Прошли смо!
Изговорио сам, и погледао у Нору, па у Лану, али...
- Нее! Испред нас!
Радмило је викнуо!
Погледао сам! Испред нас су се појавиле две летелице.
- Брзо, укључите манерве!
Систем подигнут и бекство започето!
Јурнули смо брзином етра у Космос, бежећи да нам траг не примете.
Колико смо ми бежали, толико су они нас јурили. Све смо чинили да им умакнемо, али, није успевало.
Летелице су нам биле ,,за вратом,,!
Паника настаје ,јер не знамо, ко су они, и зашто нас јуре, да ли да нас отклоне јер нисмо смели да их видимо, или, да нас заробе, или...
У секунди анализе, закључак је: ,,бежимо"!
Лана је пратила радар, Нора- систем за напајање, Радмило и ја смо управљали летелицом.
Признајем да је паника присутна, али се још сви суздржавамо да покажемо, другим речима, сви радимо на ,,бежању,, и немамо времена за тастер ,, у помоћ,,!
- Да ли је за панику примљена порука од једне од летелица што нас јуре?
Лана је тихо изговорила.
- Шта? Читај, Лана!
- ,, Вратите се према броду, предајте се, у супротном, уништићемо вам летелицу,,!
- Не! Одговори, Лана- Не, ми смо , Летачи са ,, Плаве Звезде,,!
Док то изговарам, Лана је већ откуцала поруку.
У истом трену Нора нам саопшава, да је наше енергетско напајање заустављено, и да немамо још пуно на располагању.
Дакле, нападнути смо!
-Нора, искључи напајања!
Лана, активирај кључ- кристал!
Испред нас је капија и једини наш излаз.
Остало нам је још 30,29,28,27,....секунди.
Вилењациии......
Последње чега се сећам док смо пролазили кроз капију, док је моја прва помисао у овом свету где смо сада, управо питање- ,,где смо,,?!
Требаће неко време да се стабилизује напајање и сам систем у летелици, а до тада, мирна пловидба и незнање где смо. Испред нас је планета, можда, десет пута већа од ,,Мидгард,, планете. На први поглед, планета не обећава!
- Добро, умакли смо онима, а знаш ли Ледане, где смо?!
Као да је љута, Нора је изговорила то питање, не гледајући у мене, гледала је кроз стакло планету.
Лана и Радмило су немо ћутали и посматрали свет испред нас.
- Чекајте! Лана, како знаш да користиш комуникациони систем летелице? Нора, одакле теби знање? Радмило, ти? Збуњен сам! Хоће ли ми неко рећи нешто?
- Ледане, ако је то сада битније од ситуације...
Прекинуо сам , Нору.
- Јесте! Битније ми је, Нора!
- Ми смо дошли на ,,Мидгард,, по тајном задатку, још док си ти припреман за могућ долазак.
- Како, Радмило? Ви сте са ,,Плаве Звезде,,?
- Лана је са ,,Плаве Звезде,,
Нора и ја са ,,Беле Звезде,,.
Сви радимо заједно за добро становницима ,,Мидгард,, планете.
Људски род је у опасности и прети му ...застао је , Радмило.
- Ледане, ми смо ,,Јато,, и окупљамо се по планираном.
Ти си Витез-Ратник ког смо очекивали .
Наставила је, Лана, али не задуго, јер се изненада очитавала порука од неког.
Погледали смо се збуњено...Лана је прочитала за себе, а онда и на глас: „ Индентификујте се"!
- Лана, одговарај брзо!
,, Летач 008 , Плава Звезда"!
Један трен и уследио је одговор ,,домаћина,,- Шаљемо летелице, пратите их и пратите упуства кретања. Успорите, укључите системе, искључите моторе, искључите међудимензионалне кључеве, активирајте самоуправљање и посада нека заузме своја места,,!
Наш одговор је уследио- „ Примљено,,!
Лана је кључ деактивирала, сели смо на своја места, урадили смо шта су тражили, и...
Летелице су ту! Пет летелица по осећају пријатељски настројене, преузеле су контролу над нашом летелицом, и заједно смо запловили према , још не представљеном домаћину.
- Чудно!
Тихо сам изустио, и наставио шапутајући.
- Чудно, али нама се нису представили!
 „Говори Командан Флоте Чувари,,!
   Изненада се огласи на монитору!
,,У име ,,Беле Звезде, желим вам добродошлицу,,!
- Молим?! Викнуо сам! Где је ,,Бела Звезда,, када је испред нас џин планета?
Сви смо се обрадовали, то је чињеница, али, нико није још поверовао у то.
- Нов систем заштите, Радмило.
Насмејано је прокоментарисала Нора.
- Напредовали су од када смо их оставили.
Додао је Радмило.
Лана и ја смо их пажљиво слушали, посматрајући путању куда се крећемо, а кретали смо се према самој џин планети.
Холограмска заштита је у трену нестала, а испред нас прелепа ,,Бела Звезда,, уместо оног застрашујућег џина.
- Невероватно! Успели су да холограмом изазову, да уместо Звезде видимо ону ругову.
Весело сам прокоменарисао.
- Опустимо се! Лана, Ледане, добродошли на ,,Белу Звезду,,!
Са осмехом је изговорила , Нора, држећи за руку Радмила.
Заиста су срећни!
Већ смо се спустили, и напyштање летелице је започето. Нора и Радмило су већ изван ње и са домаћинима контактирају.
Лана је изашла пре мене, а ја сам као командант задњи напустао летелицу.
Испред мене су Вилењаци попут мене, потпуно смо исти, једина разлика је у искрицама енергија.
- Добро дошао, Плави Вилењаче!
Испружена рука Вилењака испред мене и његов осмех, у трену ме подсети на мој дом и моје Вилењаке.
Поздравили смо се..
- Хвала, Бели Вилењаче!
После добродошлице и пар измењених речи, кренули смо у војну базу на упознавање и евентуалну помоћ, која ће нам сигурно требати за повратак на ,,Мидгард,,.
Добро, упознавање и разговори вођени са Вилењацима протекли су добро и опуштајуће. Договор за помоћ је постигнут, а нама преостаје мали одмор на ,,Белој Звезди,,.
Нора је отишла у потрагу за својим давно остављеним пријатељима, Радмило такође, а, Лана и ја смо се упутили у обилазак града у којем смо слетели.
- Одмор на видику!
Изустио сам, гледајући у Лану, која већ увелико одмара. Поглед је одаје!
- Ледане, осећаш ли мирис Љиљана?
Како је то упитала, погледала ме и....настао је најгласнији обострани смех.
- Заиста те питам! Поновила је
И опет смех, загрљај победнички и шетња поред парка с најлепшим Љиљаном у Космосу.

Наставиће се.....



С. Рајков

No comments:

Post a Comment

Note: Only a member of this blog may post a comment.