понедељак, 20. фебруар 2017.

Дневник Плавог Вилењака 14-и део

Летелица-Летач 008
Посада-Сана и Ледан
Дан-први
Позиција-Галаксија Х

Убрзо, након узлетања, активирао сам кристале, и ненајављени, ушли смо у Галаксију Х.
Брза анализа података показује да је ова Галаксија већ посећивана од, Вилењака, и да су чак и трагови видљиви, на планетама, које су, како анализа показује, све потпуно исте. Учитавају се кретања других летелица, можда и бродова, ко зна, па је уследело брисање видљивости за летелице са ,,Плаве Звезде,,. Дуго смо пловили невидљиви, посматрајући кретања, на изглед, узнемиреног домаћина.
- Очитавам кретања, Капетане! Објекат се ближи ,,летачу 055,,!
- Искључи енергетска напајања! Брзо!
Одговора није било! Лоцирао сам ,,летача 055,, и сам се упутио према њему, јер, очитавали смо топлотна кретања.
Немогуће!
-Сана, видиш ли исто што и ја?
-Оно је летелица са ,,Беле Звезде,,?
- Да, Сана, и , позната ми је!
-Капетане, Ледане, говори, Нора, вођа тима  ,, Ловци,,.
- Нора?
Изненадио сам се!
-Драго ми је што те поново срећем! Радмило и Лана, је л су и они ту?
Настао је смех, онај смех када  се обрадујеш срцем.
- Нису, Ледане, са тимом сам у потрази за Капетаном, Медом!
Речено нам је, да га, Вилењаци са ,,Мидгард,, планете траже, и да се нађемо од помоћи њима. Знала сам да ћеш бити ти вођа, па сам се поиграла мало са вама, да вас уплашим.
И, опет смех! Заиста сам пресрећан што поново у друштву имам, Нору. У једном трену сам се окренуо према, Сани , и приметио да њој уопште није смешно, чак ,осећам као да је и љута по мало. Ништа је нисам  питао, правио сам се да нисам приметио њено изненадно нерасположење.
-Нора, колико си дуго у овој Галаксији?
-Довољно да је целу упознам  и то више пута.
-Ко су нам домаћини?
-Прати ме, Ледане, ово мораш да видиш.
Без речи ,кренули смо за, Норином летелицом. Уз пут, Сана је само ћутала, чак ни оно њено кашљуцање је престало. Да, љубоморна је, схватио сам!
Невероватно, али ја не смем да се окренем, имам осећај да ће ме погледом убити. Не зна да сам ја заљубљен у њу , и не зна, да је, Нора мени друга сестра. Решио сам да проговорим...
-Сана, зашто си, одједном, престала да се смејеш?
Ћутала је!
-Ниси упознала, Нору на ,,Мидгарду,,?
-Не, не познајем је.
Некако проговори, али, нерасположено.
-Нора је мени као друга сестра. Упознаћеш је, а, упознаћеш једног дана и, Лану, и Радмила.
-Познајем, Лану, она ми је помогла да нађем свет, Вилењака.
Нисам знала да ти је , Лана сестра? Где је она сада?
-Да, сестра ми је, а, оставио сам је на ,,Плавој Звезди,, мада, видео сам је пре неког времена у свету, Вилењака на ,,Мидгарду,,.
-Шта то, Нора ради?
Нора, где ћеш?
Изненада, Норина летелица се спуштала на једну од планета. Без упозорења, без прикривања, објекат се спустио на тло.
-Нора, а, домаћини?
-Дођи, Ледане, пожури!
Све летелице су остале да надгледају, а, Сана и ја смо пратили, Норина упуства.
Тло ове планете личи на песак, и то ,,црвени песак,,.
-Као да је ово планета, Марс!
-Да, личи,али , ова Галаксија носи име ,,Х,, па претпостављам да није, Марс.
Нора је пришла...
-Ледане, заиста ми је драго да те опет видим!
- Нора, мени је још драже, што сам тебе срео. Ово је, Сана, Вила и Ратница. Коначно, Сана се осмехнула!
-Пођите, морате ово да видите, веома је важно. Нора је потрчала према једној,.на изглед пећини, али, када смо ушли у ту пећину, открили смо да је то улаз у подземан град, који је блистао испред нас, као да је тек створен.
-Видите ли?
-Нора, смемо ли бити овде? Ко су градитељи и , ко су домаћини?
- Нажалост, нема ни градитеља, а, нема ни домаћина, град је пуст.
Улазили смо, прегледали све делове, али, ни трага ни гласа од , Бића.
-Шта им се десило? Открила си?
-Сви су мртви, а по анализама, град је пуст вековома.
-На изглед, Нора, град сија као да је саграђен у овом времну?!
-Да, личи, али ипак није. Његов сјај и опстанак приписујем једном кристалу, који је коришћен у иградњи зидова.
-Кристал?
-Да, Ледане, кристал је посвуда. ,,Литит,, познат је и нама, Вилењацима, познат  је и људима, само га они другачије називају.
Није то све што сте требали да видите! Дођите...
Нора нас је повела даље. Изненада, осетио сам бол у грудима, и...
-Сана, није ми добро!
Знам да сам пао, а, следеће чега се сећам, јесте, буђење поред стене од кристала боје лимуна.
-Ледане, добро си!
-Јесам, Сана, помози ми да устанем.
-Шта се десило, Капетане?
-Осетио сам бол у грудима, а потом, изгубио сам свест, Вилењаче.
-Да обуставимо мисију, и вратимо се...
-Не, не, настављамо, добро ми је.
Осећао сам и даље тежину у грудима, само нисам хтео да им кажем, као да кристал није пријао мом срцу.
-Сана, где је, Нора?
-Не знам, чини ми се да је....
И, погледала је према граду.
-Идемо, Сана, не смемо је пустити саму!
Како сам улазио у град, тако ми је бивало све теже и теже, али, нема одустајања, Нора је сама и ко зна шта може да јој се деси.
Већ смо близу највушег дела града, приметио сам да нас неко прати.
-Нора!
-Нора, ти си?!
-Ледане, мислиш да је, Нора иза нас?
-Зар не примећујеш кретања ?
-Не ,Ледане!
-Нора, изађи, знам да си ту!
Нико се није појављивао иза зидова, и вратио сам се да видим...
Када сам дошао на место, где сам био сигуран да се, Нора скривала, нисам нашао, Нору, али сам нашао нешто што ме је уплашило.
-Сана, дођи!
Сана је дотрчала.
-Шта је оно, Ледане? Оно су трагови чудовишта?
-Личе на трагове змаја, и то неког огромног. Значи, нисмо сами, а, још горе, друштво нам праве звери.
-Како знаш да су звери?
-Да су пријатељски настројени, осетили би нас и дочекали, овако , пошто се крију, значи да нас вребају.
Врати се и кажи, Вилењацима, да се укрцају, подигну летелице и угасе видљивост. Ја идем да тражим, Нору.
-Ледане, не, не можеш...
-Наређујем ти, Сана! Иди и упозори, Вилењаке. Не чекајте нас дуго, ако нас нема, врати, Вилењаке на ,,Мидгард,,!
-Ледане, шта то причаш?!
-Трчи, Сана, трчи! У опасности смо сви! Трчи и учини како сам ти рекао!
Окренуо сам се и упутио уличицом, пратећи трагове змаја .
Сана је одјурила уплашена, видео сам јој у очима и страх и тугу.
-Нора?!
-Ледане!
Изненада, у улици која је сва од неког песка, опазио сам, Норине ноге, тело јој је било сакривено иза зида. Дотрчао сам и...
-Нора, добро си? Рањена си?
-Немој, Ледане! Седи поред мене, бићу добро...седи и гледај самном борбу...
Поглед јој је био усмерен изнад моје главе.
Окренуо сам се...-Немогуће! Змајеви се боре, Нора?
Сео сам поред ње, и , испричала ми је, да је причала са белим змајем, када се појавио црвени змај, и , напао је. Бели је заштитио, Нору, и, још увек траје борба.
-Добро сам, Ледане. Змај ме је изненадио, и, да није било белог змаја, црвени би ме на смрт израњавао.
-Хајде, Нора, водим те одавде. Сана је отишла да упозори, Вилењске, и , сигурно нас већ и траже.
-Ледане, ти иди, ја остајем, чекам да бели змај заврши са црвеним, и да му ране вијам.
-Не можеш остати , Нора! Ова планета није сигурна. Змај ће бити добро, ти мораш да идеш. Хајде, помоћићу ти!
- Оставиме ме, молим те, желим да му помогнем, јер, он није обичан змај.
Он је ,,Змај гласник,, и, остао је да пренесе тајне наших Предака, који су на овој планети, на неки начин остали.
-Како то мислиш, остали овде? Умрли су овде?
-Да, Ледане, овде су остали, а,  ,,Змај гласник,, има много тога да нам каже.
И, борба је окончана, бели се држао и са повредама, онако, ратнички. Спустио се поред нас, али , није желео ни да приђе нама, као да сам му ја сметао.
-Добро, Нора, одаљићу се, али, само на кратко. Нећу дозволити да ти се нешто догоди још.
-Не брини, Ледане, добар је он.
Вратио сам се довољно да змају на сметам, и, само што сам се окренуо, Нора и ,,Змај гласник,, су отворили портал и одлазе са осмехом. Потрчао сам да ухватим пролаз, али, узалуд, портал се затворио.
Зашто, Нора? Зашто? Гдеее си?!?
-Ти настави трагом записа, Нора је морала у другу битку!
Глас ме је скаменио! Окренуо сам се...
-Соколе?! Соколе, ти си...
-Ледане, настави свој задатак, Нора је морала да оде.
-Радује ме што те видим, Соколе! Зашто ми, Нора није рекла?
-Да се не чује ,јер, опасност вреба.
Узми тај ковани новчић, змај ти је оставио одговоре на њему.
Подигао сам новчић, који је стајао поред моје леве ципеле, и погледао.
-Соколе, овде је написано...
-Не, Ледане, не!
Не смеш ником да читаш шта пише, само ти читај, и, нико не сме да га додирне, јер, од туђих додира, постаје обичан комад метала.
Иди, Ледане и ником не причај за змаја!
Соко је нестао, а ја сам се вратио, Вилењацима. Нориној посади сам рекао да се врате на, Звезду, и да ће, Нора убрзо доћи, а ,моја посада и ја настављамо потрагу за, Капетаном и записима.


Наставиће се...


С. Рајковић

Нема коментара:

Постави коментар