Friday, February 3, 2017

О Толкину - зналац, тумач и приповедач




 "Не сјакти све што од злата је жаром,
   Нит су сви што лутају изгубљени"







Први део:



Овај цитат Џ.Р.Р. Толкина о Арагорну говори много. Говори о самој суштини и природи многих ствари на Земљи и Васељени. Многе ствари нису онакве каквим се чине споља, већ њихово богатство је сјајније него што очи смртих људи могу поднети.




Много година сам проучавао Толкина и схватио у духу података које сам налазио свуда ко је у ствари био он и шта је то он написао. Да ли је то само фантазија или нешто више? Да ли је он знао ствари које обичан човек не зна или је само имао бујну машту?
Хајде да кренемо прво од званичне његове кратке биографије. Рођен у Јужној Африци, преселили се његови кад је био мали дечак у Енглеску назад а потекао из Енглеско Немаче породице. Био један од најуваженијих професора Енглеског, Англо Саксонског и Старо Енглеског на најпрестижнијем универзитету у Енглеској - Оксфорду. Предавао и у универзитету у Лидсу. Говорио неколико језика, постао славни писац и на крају умро 1973.

Дакле врло сажета биографија.

 Али како је он сам пратио језик јер је био страствени лингвиста пратићемо и ми овде...
Његово само породично име (презиме) Толкин је врло занимљиво. Он сам је говорио да је из Немачког tollkühn које се може превести као - будаласт, тврдоглавац али је увек то говорио у шали. Знајућу њега ништа није препуштено шали, језик је живи доказ скривене историје или повести. У сваком језику се крије благо података о свему могућем. Мајстори и Зналци, Волхови су најбоље знали колика је моћ речи и како она служи као моћни сакупљач енергија и знања.






Дакле пратио сам одакле иде та реч - Толкин.










И пре него објасним даље, поменућу како сам се ја уопште нашао у свему овоме. Наиме, у мојим раним младим годинама негде око 12те, комшија ми је поменуо да има једну добру књигу "Господар Прстенова". То се дешава негде `93... Данас се сећам да на први помен се у мени нешто померило, као сила која се буди... 

Али, после његове кратке приче о књизи, ми смо убрзо заборавили то и наставили да пикамо баскет преко лета...




Појавом првог филма 2001 године ја сам се сетио свега! Одгледао сам филм и одмах узео од тог мог друга књиге на читање. Прогутао сам их. Онда ме је нешто водило све даље и дубље до открића која су толико значајна да се граниче са фантастиком...сличан осећај сам имао и пре неку годину када је мој познаник (а сада слободно га и називам пријатељем) Душан Митровић превео Руског академика Николаја Левашова и његове књиге. Душан је преко заједничких пријатеља открио Николајев рад и савестно почео да преводи његове књиге. Велики је то труд и несебична жртва.




Осећај усхићења је тим постао већи јер сам ја мом дугогодишњем истраживању додао огромни део слагалице у вези скривене историје Срба, Руса и свег нашег рода. 




А кључ је Толкин...и Срби.




Дакле, реч Толкин потиче из источне Пољске где је некад била Пруска територија.

Толкинови преци су побегли одатле због међусобних ратова локалних кнежевина- у Енглеску крајем 18ог века. Правили су музичке инструменте и клавире, правили су и поправљали сатове...Хммм "Време" и "Музика"...и ту постоје симболи ко су они били.




Нађох на Пољској Википедији нешто више о имену Толкин:




Nazwa wsi pochodzi od pruskiego słowa tolk - tłumacz (za Licharewą). Według ustaleń niemieckich genealogów najprawdopodobniej stąd właśnie pochodzi rodzina Tolkienów


линк:






Дакле и сам Пољски се може прочитати а каже се у њему у овај реченици да назив овог места 


Tołkiny одакле потиче његова породица а по коме су се и звали, долази од Прускога слова или речи - толк -- ТУМАЧ.




И мени одмах синуло да сам то већ негде код нас прочитао. Идемо редом, Пруси су били део Руског народа у томе делу Европе и то сви Руски извори потврђују. 

Дакле њихова реч "толк" значи Тумач.

Онај који растумачује скривено знање. На Енглеском се каже "talk" и то значи говор или говорити.

Ако се не говори са разумом онда се и не говори, онда је све то блебетање.




Дакле толк је тумач.




Идемо дубље...




Толковати у Србском језику значи исто. Растумачивати скривено.

Ево примера једне народне песме:




Смрт Сењанин Ива




(Само део песме)




Санак снила Иванова мајка,
Ђе је Сење тама попанула,
Ђе се ведро небо проломило,
Сјајан мјесец пао на земљицу
На Ружицу насред Сења цркву;
Ђе звијезде крају прибјегнуле,
А даница крвава ижљегла,
А кука јој тица кукавица
Усред Сења на бијелој цркви.
Кад се баба из сна пробудила,;
Узе штаку у десницу руку,
Оде право ка Ружици цркви,
Те казује протопоп-Неђељку,
Казује му, шта је у сна снила.
А кад стари баку саслушао,;
Он јој оде санак толковати:







Дакле Неђељко је њој толковао- тумачио скривене ствари. Тумачио јој је сне тј. оностаране догађаје. Управо су то толки- тумачи. Они знају шта се дешава ван перцепције , ван овог вида и они говоре о скривеним знањима. 

И сама реч толк звучно подсеча на ...погодите... Волх! 

Толк-Волк-Волх (ево још асоцијација- воки токи- уређај за разговор преко одређених радио таласа и фреквенција...)




Дакле стари Толки, Толкови (Волхви,Волхи Волхови) су били присутни свуда по свету нашег Рода.

Толкин је Тумач. У то време и пре тога сав наш Род је живео свуда по Европи и Азији (Асији) и већ су били притиснути мрачним силама до те мере да су се скривали иза разних имена и заната и професија. Целе породице су имале такав таленат. Они су увидима и надахнућима знали толико тога (ево и сама реч "толико" означава пуно, много и симболизије саму реч толк).




И за крај овог дела о самом Толкину рећи ћу да је он научио поред Енглеског и Англо Саксонског и Старо Енглеског још и Грчки, Немачки, Фински, Латински и Србски.




У другом делу ћу писати даље о самом његовом делу које се подудара са делом Николаја Левашова и других Руских академика. Николај је писао део људске историје из угла нашег Рода а Толкин је испричао један део људске историје из угла једног посебног дела људске врсте- вилењака...




Наставак следи...





4 comments:

  1. Izuzetno zanimljivo tumačenje potkovano sa dosta činjenica

    ReplyDelete
  2. Zaista.
    Tek ima još puno toga. U drugom delu ću više obraditi.
    Hvala za komentar.

    ReplyDelete